DRUŠTVENI PREGLED
26. mart 2021.
Čak trećini od 110.000 zaposlenih u školama koji primaju minimalac (kao što su pomoćni i administrativni radnici, tetkice, kuvarice, domari) Vlada duguje u proseku po 300.000 dinara zbog neisplaćenog regresa i toplog obroka. Država je dužna i prosvetarima koji rade po individualnim obrazovnim planovima (IOP) 1 i 2, tj. drže nastavu deci sa posebnim potrebama, za sumu od 10% uvećanja plate u poslednje 3 godine, a početkom marta doneta je i uredba kojom se taj dodatak ukida. Već je preko 500 zaposlenih u prosveti tužilo državu zbog ovoga, što svedoči o nemoći sindikata u prosveti da direktnim delovanjem izvrše pritisak na vlasti i zaštite svoje članove.
Tuzla: Pre nekoliko dana je u generalni štrajk stupilo je više od 2000 rudara zbog neredovne isplate plata i toplog obroka, ali i zbog rada sa jako zastarelom opremom. Otkopavanje u Rudniku Mramor se i dan danas radi lopatom, krocom i krampom. Rudari već godinama ukazuju da su uslovi u rudniku izuzetno loši i njihovi problemi više neće moći da se ignorišu jer obustava proizvodnje u rudnicima Kreke na dnevnom nivou pravi gubitke od 5000 tona.
Protest radnika Železnice koji je bio zakazan za utorak, 23. mart pomeren je za 14. april zbog sve gore epidemiološke situacije i rizika od zaraze. Svi dosadašnji pregovori sa poslovodstvom i Vladom Srbije su bili bezuspešni. Nezadovoljstvo radnika proizvod je loših uslova rada, ali i katastrofalnog kolektivnog ugovora koji podrazumeva plate manje od minimalca.
Iz Saveta za odbrambenu industriju isključeni su generalni direktori namenskih fabrika i predstavnici zaposlenih. Sindikati namenske industrije smatraju da je neprihvatljivo da o pitanjima koja se tiču radnika odlučuju predsednici nadzornih odbora koji su u ta tela delegirani na osnovu političkih postavljenja i koji nemaju nikakvu odgovornost za stanje u fabrikama. Vrlo brzo će se pokazati da li je ovo korak na tihoj privatizaciji industrije proizvodnje oružja u Srbiji.
Radnici zloglasne južnokorejske kompanije „Jura” u Srbiji već godinama ukazuju na jako loše uslove rada, maltretiranje na radnom mestu i otpuštanja. Plate u ovim fabrikama automobilskih kablova su tragično male, radnici trpe svakodnevna poniženja, a sindikalno organizovanje se aktivno sprečava od strane rukovodstva. Prošle godine je u Juri izbio štrajk jer su radnici bili primorani da u sred prvog talasa epidemije dolaze na posao u punim autobusima bez zaštite i da rade na rastojanju manjem od 2 metra. Jura se ne obazire na to što dovodi u opasnost zdravlje radnika i njihovih porodica, a na konstataciju novinara da se veliki broj radnika žali na mobing, direktor Jure se samo nasmejao. Osim toga, on je izjavio da nije istina ni da otpuštaju radnike kao što svi pričaju – samo im nisu produženi ugovori.
U Hrvatskoj već 4 godine Agencija za pravni promet i posredovanje nekretninama (APN) daje subvencionisane stambene kredite mladima – koji ostaju apsolutno nedostupni većini mladih jer ne ispunjavaju preduslove za kredit, od kojih je jedan da treba da imaju ugovor na neodređeno. Umesto da se radi na sistemskom rešenju stambenog pitanja, država je kroz svoje mere „podsticaja” učinila da cena nekretnina u gradovima poraste, Vlada je vratila obavezni porez na promet nekretninama i na kraju dana ogromna većina mladih nema nikakvu šansu da reše svoje stambeno pitanje, a oni koji se i kvalifikuju za kredit postaju doživotni dužnici.
Po prvi put su sindikati koji zastupaju različite kategorije zaposlenih uspeli da se dogovore i organizuju štrajk radnika celog proizvodnog lanca, konkretno „Amazona” u Italiji. Generalni štrajk će trajati 24 sata i radnici su pozvali kupce da ih podrže tako što taj dan neće ništa kupovati ili naručivati preko Amazona. Glavni povod za štrajk je neizdrživ tempo rada po kome rade vozači, ali i radnici u magacinima. Oni tvrde da ih tretiraju kao robote, kao i da algoritam po kome rade ne uzima u obzir gužve u saobraćaju, nevreme ili bilo koje nepredviđene okolnosti, pa se od vozača očekuje da na svaka 3 minuta dostave novi paket, a od radnika u magacinu da rade neizdržive prekovremene noćne smene.
Uprkos tome što je nasilje nad ženama i dalje ogroman problem u Turskoj, predsednik Redžep Taip Erdogan je odlučio da ta zemlja istupi iz međunarodnog sporazuma o zaštiti žena koij je potpisala 2011. godine, jer su „ženska prava već garantovana Ustavom”. U Turskoj je samo prošle godine preko 300 žena ubijeno od strane muškarca i to je jedan od glavnih razloga zašto je na hiljade ljudi 20. marta protestovalo protiv povlačenja Turske iz Istanbulske konvencije.
Slovenija: Država sprovodi teror nad nezavisnom kulturom. Krajem prošle godine od nevladinih organizacija zatraženo je da napuste svoje radne prostore u Metelkovoj, a početkom ove je prislino evakuisana Autonomna tvornica „Rog”. Smenjeni su direktori mnogih javnih ustanova u kulturi. Paradiranje policije, nasilje, pritisci države, nedostatak komunikacije, kao i činjenica da je za vreme pandemije gotovo nemoguće organizovati protestni skup, dodatno otežavaju situaciju.
EU priprema novu taksu za zemlje među kojima se našla i Srbija, zbog prekomerne emisije ugljen-dioksida. Očekuje se da će se takse, između ostalog, odnositi na električnu energiju proizvedenu u termoelektranama na ugalj. Kao i obično, sav teret će pasti na građane – gubitak poslova, manji životni standard, ali i uvećani računi za struju preko kojih ćemo mi plaćati te ekološke mere. Nametanje taksi koje na kraju plaćaju građani ne rešava probleme zagađenja i zašite životne sredine. Masovna kapitalistička eksploatacija resursa, uništavanje šuma, vode, vazduha i zagađivanje zarad profita ne mogu da se zaustave taksama koje će plaćati isti oni građani koji su već oštećeni uništavanjem životne sredine.