Iako je između Irana i imperijalističke koalicije SAD-a i Izraela sklopljeno trenutno primirje, čak i ukoliko bi danas nastale garancije za trajni mir, svetskoj ekonomiji svakako preti ozbiljna kriza. Globalni lanci snabdevanja ključnim energentima kao što su nafta i gas, kao i đubrivo potrebno za uzgajanje hrane za više od milijardu ljudi, ali i lekovi, nisu mogli više od mesec dana da dođu do svojih destinacija. Pitanje je koliko će tokom primirja da se obnovi međunarodni tranzit, kao i dokle će primirje trajati. Cenu rata će kao i uvek, platiti radnička klasa širom sveta.
Kao anarhistima, nije nam žao što nekakve kapitalističke firme propadaju, međutim ne možemo ekonomiju da posmatramo u vakuumu. Propast jednog kapitaliste često za sobom povlači i propast stotina ili hiljada radničkih porodica.
Dok su radni narodi mnogih delova Evrope ugroženi prvenstveno po pitanju pristupa energentima, značajnom delu Azije i Afrike preti nešto mnogo gore: nestašica hrane zbog nemogućnosti dolaska do đubriva potrebnog za gajenje žitarica, voća i povrća. Čak 30% svetskog prometa uree, ključne za proizvodnju veštačkog đubriva, prolazi kroz Ormuski moreuz, ključnu svetsku transportnu tačku, koja je sada u centru vojne agresije imperijalističkog bloka na Iran.
Mnogi analitičari procenjuju da će već na leto ove godine uslediti globalna ekonomska kriza zbog nestašice osnovnih materija nužnih za proizvodnju hrane u zemljama poput Indije, Bangladeša, Indonezije, Filipina, Tanzanije, Džibutija, Mozambika, Kenije, Južnoafričke republike i više desetina drugih država. Ovde nije reč o nestanku benzina za automobile ili kerozina za avione evropskih turista, što je najveći fokus u medijima NATO bloka. Ovde se radi o ugrožavanju golog fizičkog opstanka preko milijardu ljudi, nastankom krize u proizvodnji hrane.
Na primeru toga što se u zapadnim medijima fokus stavlja na rast cene energenata i njihovu nestašicu možemo videti u praksi onu narodnu izreku da “sit, gladnom ne veruje.” Dok jedne brine da li će moći da priušte putovanje avionom na letovanje, u zemljama Globalnog Juga radnička klasa živi u neizvesnoti da li će i kako moći da se prehrani.
Takođe, određeni petrohemijski proizvodi, naftni destilati se zapravo koriste u farmaceutskoj industriji za proizvodnju ključnih lekova kao što su antibiotici, sirupi za grlo, kreme, masti i drugi medicinski proizvodi. Zbog naglog skoka cene nafte, troškovi transporta apsolutno svake vrste robe takođe skaču, budući da morski, kopneni i aviotransport zavisi od nafte.
Cena energenata, pogotovo nafte i gasa je višestruko skočila širom sveta, budući da je Iran jedan od najvećih izvoznika nafte na svetu, koja pokreće iransku ekonomiju i predstavlja značajan izvor prihoda radničkoj klasi Irana. Ratno stanje utiče na neizvesnost izvoza nafte a SAD čak preti napadom i zauzimanjem ključnih naftnih pogona i kompleksa za utovar iranske nafte. Ove pretnje ne treba da nas čude, budući da je kapitalistički režim SAD-a već primorao vlasti Venecuele na otvaranje pristupa nafti vojnim putem.
Međutim, iranski vojni aparat očigledno predstavlja daleko opasnijeg neprijatelja po SAD i Izrael, budući da imperijalisti nisu uspeli za više od mesec dana agresije da postignu bilo kakav vojni napredak. Ipak, ratno stanje je neodrživo za radničku klasu, s obzirom na konstantne masovne zločine nad civilima koje vrše SAD i Izrael, a o kojima smo već pisali.
Porast cene energenata i nestašica hrane koja sledi značajnom delu Globalnog Juga je direktna posledica ničim izazvane vojne agresije SAD-a i Izraela na Iran. Mi smo protivnici teokratskog režima u Iranu, kao što ne podržavamo ni bilo koji drugi kapitalistički režim ili autoritarno društveno uređenje, ali bi bilo bi obmanjujuće kada bismo rekli da su obe strane krive za rat. Ne, kao što je za silovanje isključivo i uvek kriv silovatelj a ne žrtva, tako je za napad na Iran kriv isklučivo imperijalistički agresor.
Priča o tome da je razlog napada na Iran masakr koji je vlast počinila nad antirežimskim demonstrantima početkom godine je doslovno samo izgovor za napad, budući da je ubrzo nakon početka rata taj argument nestao. Štaviše, SAD i Izrael konstantno menjaju zvanični narativ o napadu na Iran, koji je jedan dan da moraju da spreče Iran da dođe do nuklearnog oružja, drugi dan da moraju da im oduzmu mogućnost pravljenja balističkih raketa, a treći dan da moraju da otvore Ormuski moreuz za globalni tranzit. Isti onaj moreuz koji je iranska vlast zatvorila tek kad je napadnuta zemlja, dakle kao odgovor na imperijalističku agresiju.
Zlodela iranske vlasti protiv sopstvenog stanovništva su samo izgovor imperijalista za napad. Bilo bi krajnje iluzorno nasesti na narativ SAD-a i Izraela kako je njihovim vlastima stalo do dobrobiti naroda Irana. Da je ovim imperijalističkim režimima zaista stalo do radničke klase Irana, ne bi je nemilosrdno bombardovali, uništili 600+ škola i pobili ili ranili 23.000 ljudi. Takođe, ne bi namenski doveli svet na ivicu jezive ekonomske krize koja će ugroziti stotine miliona ljudi, a uticati u određenoj meri na stanovništvo gotovo cele planete. Videli smo kako se Izrael brine za dobrobit radničke klase na primeru genocida u Gazi.
Ne, imperijalistima nije stalo ni do radničke klase Irana, ali ni do radničke klase sopstvenih zemalja koje će takođe platiti cenu rata iz svojih džepova. Neće sigurno multimilijarderi koji finansiraju američku i izraelsku vlast da snose ikakve troškove. Zapravo, oni su jedini dobitnici ratne situacije, čak i kada imperijalistička vojska gubi, jer se oružje, dronovi samoubice, AI tehnologija za nadzor i vojna tehnika svakako i dalje potražuju. Dakle, kapitalistima koji stoje iza imperijalističkog vojnoindustrijskog kompleksa se svakako pune džepovi, dok najmodernije oružje na svetu gađa škole, stambene zgrade, bolnice i porodilišta.
Međunarodna ekonomska kriza koja nam preti zahteva međunarodni odgovor radničke klase širom sveta. Samoorganzovanje u lokalnoj zajednici je jedan nivo otpora kapitaističkoj bahatosti i pohlepi, dok je povezivanje sa radnicima i radnicama širom sveta potpuno drugi. Jedino internacionalnom klasnom solidarnošću kroz povezivanje borbi radnih ljudi u različitim delovima sveta, možemo da se zaista izborimo za sistemske promene u interesu radničke klase čitave planete.
U situaciji divljačke imperijalističke agresije SAD-a i Izraela na radničku klasu Irana, međunarodni radnički odgovor je borbeno samoorganizovanje protiv krvavog pira imperijalista. Zato pozdravljamo svaki vid samoorganizovanog antiratnog pokreta širom sveta, i ne zaboravljamo da je vlast SNS-a i Aleksandra Vučića direktan učesnik u agresiji na Iran kroz snabdevanje genocidnog izraelskog režima oružjem.
