U Glazgovu su 31. januara 1919 radnici štrajkovali i borili se protiv policije u centru grada, da bi ubrzo na ulice bila poslata i vojska – da uspostavi red. Štrajkači su tražili da se radna nedelja smanji sa 54 na 40 sati, kako bi se otvorila radna mesta za demobilisane vojnike i povećalo slobodno vreme radnika.
Štrajk je počeo u ponedeljak, 27. januara, u roku od par dana štrajku se pridružilo 60.000 radnika. Buržoaske novine su bile ogorčene: list Scotsman je to nazvao „terorizam na Klajdu“, a Glasgov Herald je tvrdio da radnici koriste „metode terorizma“.
U petak 31. januara se više od 60.000 demonstranata okupilo u centru grada i skandiralo „Crvena zastava“. Glasgov Ivning Njuz je opisao šta se zatim dogodilo: „Policija je smatrala da je potrebno da izvrši napad pendrecima, a štrajkači i civili – muškarci, žene i deca – su oboreni u metežu koji je usledio. U početku nadvladani, radnici su brzo uzvratili i naterali policiju da se povuče. Prekretnica u je nastupila kada su radnici zarobili kamion koji je prevozio staklene flaše. Pošto su štrajkači počeli da gađaju policiju kamenicama i flašama, kordon je razbijen a mnogi policajci su pobegli.
Predvođeni demobilisanim vojnicima, radnici su potom krenuli u Glazgov Grin, gde ih je ponovo napala policija. Ovog puta su počupali gvozdene ograde i kenuli u protiv-napad. Sukobi su se nastavili do kasno u noć, a državni sekretar Škotske je izrekao rečenicu koja je postala legendarna: „Pogrešno je ovu situaciju u Glazgovu nazvati štrajkom – ovo je boljševički ustanak.
Tako je sledećeg jutra, dok je lokalni vojni garnizon spavao u kasarni, 10.000 vojnika dovedenih sa strane ušlo je u grad. Sa tenkovskim i mitraljeskim odredima postavljenim na ključnim lokacijama i hiljadama vojnika koji patroliraju ulicama, pobuna je efektno ugušena.
Deset dana kasnije, nakon što su poslodavci pristali da se radna nedelja skrati za 7 sati, štrajk je i zvanično prekinut.
