DRUŠTVENI PREGLED
20. februar 2021.
U kragujevačkoj fabrici “Fijat plastik”, koja proizvodi branike za automobil “500L”, velika većina zaposlenih protestuje na svojim radnim mestima. Radnici traže samo da im se vrati 15.000 dinara mesečno, koji su im oduzeti od početka godine. Oni su odbili da potpišu kolektivni ugovor po kome bi morali da se odreknu prava na štrajk, a kompanije im je kao meru odmazde smanjila i plate i regres. Koliko je teška situacija, jasno je jer su se i šefovi pridružili štrajku, što je jedinstven slučaju Srbiji, a i šire.
Radnici na železnici će tužiti preduzeća zbog diskriminacije pri obračunu plata. Zaposleni u železničkim preduzećima, skoro polovina njih, svojim koeficijentima i cenom rada od 73,8 dinara po satu – ne mogu da dostignu zakonom zagarantovanu zaradu. Preduzeća im tu razliku doplaćuju, jer na čeku radnika ne sme da piše manje od 32.000 dinara.
Neljudski teror izvršiteljske mafije nad stanovništvom u Srbiji se nastavlja upadom u dom porodice Manojlović iz Jagodine gde su došli da popišu ličnu imovinu i maltretirali porodicu pred njihovo dvoje male dece.
Iako je za javnu raspravu o studiji procene uticaja fabrike guma “Linglong” u Zrenjaninu bilo zainteresovano više od 50 ljudi koji su se danas pojavili ispred Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu, ona je održana bez prisustva javnosti. Ovo je primer bahatosti i samovolje državnih institucija koje kada im sopstveni propisi ne odgovaraju, bez razmišljanja ih krše, pa je tako ova “javna” rasprava održana tajno, iako je bilo više desetina zainteresovanih ljudi da učestvuju u ovoj raspravi koja se tiče ekološkog ugrožavanja stanovnika Zrenjanina od strane najavljene fabrike guma.
Pored ugostiteljskog sektora u kojem je na hiljade radnika dobilo otkaze zbog situacije izazvane korona virusom, radnici u turizmu su takođe jako pogođeni. U Srbiji je, zbog pandemije izazvane koronavirusom, posao u turizmu izgubilo više od 2.000 ljudi, dok se situacija u perspektivi neće brzo popraviti. Istovremeno slušamo izjave političara kako Srbija ekonomski napreduje i kako je situacija sjajna, uprkos epidemiji korona virusa. Istina je da je situacija sjajna samo za bogate, jer radničkoj klasi je sve gore.
Početkom februara pojavio se lažni sajt Južnih vesti – sa istim imenom i logoom, dizajnom i bojama koje takođe podsećaju na pravu verziju sajta. Sajt je registrovala firma čiji je vlasnik osnovao i gasio brojne kompanije, a osim vesti koje su neutralnog sadržaja, ovaj portal je objavio i tekstove kojima želi da diskredituje prave Južne vesti. Da Južne vesti nisu usamljen slučaj, da je ovo mehanizam koji je već primenjivan, pokazuje i podatak da je plagijat svog sajta pre godinu dana dobio i najčitaniji portal u Čačku, OzonPress.net. Tako je i valjevski portal Kolubarske.rs 2017. godine dobio svog imenjaka sličnog dizajna – Kolubarski.info. Slična situacija se dogodila i u Gornjem Milanovcu 2019. godine, kada osnovana firma sa sličnim imenom kao portal Gminfo.rs.
Dok je policija prethodnih dana sprovodila akcije pronalaženja neregularnih migranata i njihovog sprovođenja u prihvatne centre, “Narodne patrole”, iako bez policijske značke, nastavljaju lov na ljude. Iako su pojedine nevladine organizacije i političke stranke još prošle godine pozivale nadležne da hitno reaguju i sankcionišu njihovo nezakonito ponašanje, grupa predvođena Damnjanom Kneževićem, osnivačem i bivšim potpredsednikom Srpskog sabora Zavetnici, i dalje funkcioniše.
Aktivistkinja iz Novog Sada, Bojana Vatić, je zbog svojih kritika na račun velikosrpskog nacionalizma već duže vreme izložena jezivim pretnjama raznih fašista, od kojih se najviše ističu psihopate koje prete silovanjem. Ovo je slika i prilika kako u patrijarhalnom društvu često prolazi ženski aktivizam usmeren protiv ekstremne desnice. Aktivistkinjama se kukavički preti silovanjem i nasiljem. Na ovakvo ponašanje odgovor ne može da dâ država, jer je u suštini ne interesuje, već antifašistička javnost treba da zajednički odgovori na sve anticivilizacijske pretnje ove vrste.
Predlog nemačke desničarske ekstremističke stranke AFD da se ukine Pravilo za Zapadni Balkan za dovođenje nekvalifikovane radne snage u Nemačku izazvao je otpor svih ostalih poslaničkih frakcija u Bundestagu, koje su jednoglasno najavile da će predlog odbaciti. AFD želi da se ovo pravilo ukine da bi taj posao mogli dobiti nemački radnici, kao i da se prekine praksa da, kako tvrde, loše plaćeni balkanski radnici smanjuju plate u niskoplaćenim sektorima u nemačkoj privredi.
Svetska organizacija za prirodu (WWF) saopštila je da Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije, koji predviđa dalje finansiranje malih hidroelektrana, u mnogo čemu ignoriše volju građana Srbije, uprkos očiglednim posledicama po prirodu koje izaziva njihova izgradnja, zbog čega se ocenjuje da je neprihvatljiva odluka Ministarstva o nastavku finansiranja ovih projekata novcem iz budžeta. Projekti izgradnje malih hidroelektrana „nikako ne mogu biti projekti od javnog interesa“.
