DRUŠTVENI PREGLED
26. februar 2021.
Šta znači kada se kaže da je zakon „mrtvo slovo na papiru”, najbolje pokazuje Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu koji je donesen pre više od 10 godina, a svi pokazatelji potvrđuju da je u međuvremenu izloženost raznim oblicima nasilja na radnom mestu samo povećana, a nikako nije smanjena. Čak i kada žrtva potraži pomoć, postoji velika šansa da će se zlostavljanje nastaviti ili pogoršati, kao i da će biti otpuštena. Sporovi traju po 5-6 godina, a tek nekoliko presuda je doneseno u korist žrtava, tako da zlostavljači po pravilu ne bivaju kažnjeni.
Treba razumeti da je zlostavljanje radnika strukturna i politička stvar. Maltretiranje se sprovodi nad zaposlenima da bi se zastrašili, disciplinovali, da bi prihvatili svakodnevnu eksploataciju i vladavinu političke mafije. Strane kompanije imaju specijalizovane „goniče robova”, a u državnom sektoru postoje rukovodioci postavljeni od strane partije koji izrabljuju zaposlene do krajnjih granica – i privatni i državni zlostavljači imaju zadatak da zaposlenima uskraćuju prava na odmor i bolovanje, ponižavaju ih i prinuđuju da rade prekovremeno, a nekada im se čak uskraćuje pravo na normalno vršenje fizioloških i drugih potreba. Jedini način koji nam prostaje je da se organizujemo na radnim mestima i organizovano borimo za svoja prava, jer je potpuno jasno da samo udruženi možemo da se suprotstavimo „goničima robova” i sačuvamo svoje dostojanstvo.
Kolektivni ugovor koji je deo sindikata u Železnici već potpisao početkom februara podrazumeva da preko 4.000 od ukupno 10.000 zaposlenih prima platu manju od minimalca, i to više nego duplo jer je minimalna cena rada po satu 183 dinara, dok je minimalna satnica prema sramnom kolektivnom ugovoru 77 dinara. Deo radnika najavljuje proteste, a ukoliko im zahtevi ne budu ispunjeni, pokušaće da organizuju generalni štrajk.
Država legalizuje uslove rada na crno – stvara se novi zakonski okvir koji radnike obeležene kao „sezonci” ostavlja na milost i nemilost poslodavaca. Zakon o sezoncima postoji od 2018, ali sada se planiraju izmene kojima bi osim poljoprivrede, šumarstva i ribarstva pod kategoriju sezonskog rada podpali i turizam, pomoćni poslovi, kreativna industrija i ugostiteljstvo. Radnici u ovim sektorima biće podjednako obespravljeni kao da rade na crno, ali će od sada to biti – po zakonu.
Iako je u Zakonu o radu navedeno da radnik ne može duže od dve godine biti „privremeno angažovan”, predviđen je i niz izuzetaka koji firme koriste da što duže drže radnike u što nesigurnijem radnom statusu. Pored toga što zakoni koji regulišu rad državnih službenika i prosvetnih radnika ne predviđaju ograničenje rada na određeno, brojne firme jednostavno nekažnjeno krše zakon, poput fabrike „Kromberg & Šubert“ u Kruševcu u kojoj radnici masovno rade duže od dve godine po ugovoru o radu na određeno vreme.
Ove nedelje stigle su dve vesti o smrti radnika – jedan je poginuo na površinskom kopu rudnika Majdanpek u nesreći, dok je u Bačkoj Topoli stradao radnik „Elektrovojvodine”. Sve češće vesti o pogibijama na radnim mestima pokazuju koliko je ljudi primorano da rizikuje svoje živote, radeći u tuđem interesu – umesto da rade za sebe i u interesu svoje zajednice.
Ponovo se sudi direktoru JKP u Aleksincu zbog sumnje da je radnicima neosnovano povećao plate. On je prethodno bio prvostepeno oslobođen optužbe da je povećanjem plata radnicima oštetio preduzeće za 10 miliona dinara. Imamo pred sobom zanimljiv slučaj u kome se direktoru jednog preduzeća sudi zato što je radnicima povećao plate, a da je kojim slučajem radnicima godinama nije plaćao doprinose, prošao bi potpuno nekažnjeno.
Monstruouznost izvršiteljske mafije ne prestaje da iznenađuje. Uprkos pandemiji i sve goroj ekonomskoj situaciji, ovi ljudi bez obraza i savesti nastavljaju da se bogate na tuđoj muci. Ponovo se najavljuje izbacivanje na ulicu porodice Kocić, čiji je stan prodat za 5 puta manju vrednost na nameštenoj aukciji, uprkos tome što je Predrag Kocić isplatio čitav dug zbog kog je sud naredio prodaju stana.
Istraživanja pokazuju da su žene širom sveta sve više diskriminisane na tržištu rada. Ako uzmemo u obzir da se u poslednjih godinu dana velik broj poslova „preselio” iz kancelarija u domove, postaje jasno da sistem ima tendenciju da istisne žene iz plaćenijih zanimanja, pa i iz ekonomske sfere u celini, i svede je na domaćice i negovateljice. Teret roditeljstva nažalost neretko pada isključivo na jednog roditelja i to skoro uvek na ženu. U vanrednim situacijama, kao što je ova, taj teret postaje neizdrživ.
Simonović, tadašnji SNS funkcioner, koji je rukovodio akcijom zastrašivanja, a kasnije i pokušaja ubistva, lokalnog novinara iz Grocke, Milana Jovanovića, osuđen je na četiri godine i tri meseca zatvora nakon što je dokazano da je odgovoran za spaljivanje Jovanovićeve kuće. Jovanović i njegova supruga su izbegli smrt, a uz žalbu će Simonović verovatno izaći i pre odsluženja kazne.
Na opštini Surčin stalno niču divlje deponije i već se može pohvaliti sa više od dvadeset, dok je u celoj Srbiji registrovano 2170 divljih deponija. Takve deponije se sa pravom nazivaju „tempirane ekološke bombe”, jer štetne i opasne materije završavaju u zemljištu, podzemnim i površinskim vodama, vazduhu, biljkama i životinjama, vodi koju pijemo i hrani koju jedemo. Nedavno je ZOO-higijena morala da ukloni tonu pilećih nogica sa jedne deponije u Surčinu, udaljenih samo 7 kilometara od vodoizvorišta. Iako se za divlje deponije najčešće krive nesavesni građani, treba biti svestan da količina đubreta koje građani proizvedu ne može da se poredi sa onom koju proizvode velike kompanije.
