Anarhizam

Radikalna decentralistička politika Pola Gudmana. Najpoznatiji anarhista kontrakulture šezdesetih, Pol Gudman, istraživao je vitalno važne aspekte teorije i prakse decentralizma, zajednice, oslobodilačke tehnologije i utopijskog mišljenja ...

U stvari, kao što antropolozi znaju, skoro svaka ljudska zajednica koja mora da donosi grupne odluke koristila je neku varijaciju onoga što ja nazivam „procesom zasnovanim na konsenzusu” – zapravo, svaka koja se na neki način ne oslanja na tradiciju antičke Grčke ...

Naravno, pošto smo relativno mala manjina, sasvim je moguće, pa čak i verovatno, da će sledeći preokret završiti sazivanjem Ustavotvorne skupštine. Međutim, to se neće dogoditi uz naše učešće i saradnju ...

Pored Bede studentskog života i uvodnog članka SI, u dodatku ovog izdanja možete naći našu kratku polemiku koja se tiče pojma „ukidanja rada“, jednog relativno apstraktnog koncepta koji se nameće pri kraju glavnog teksta ...

Moramo dokumentovati i prikazati onu skrivenu stranu revolucije, onaj proces koga je anarhistički istoričar ruske revolucije Voljin, nazvao „nepoznatom revolucijom“, u kome su se milioni običnih ljudi – radnika, radnica i seljaka – ulaganjem svojih sopstvenih sposobnosti i energije, potpuno autonomno, upustili u izgradnju novog sveta prema sopstvenom nahođenju ...

Kontra-revolucija nastupi, tvrde nam, sa padom partije i klase koje vode revoluciju, sa pobedom umerenije partije, sa likvidacijom revolucionarnih dostignuća. Ovo poslednje se obično identifikuje sa padom vladajuće partije kao što je slučaj sa padom jakobinske vlasti ...

O sindikatima i fabričkim komitetima. G. P. Maksimov (Prvi put objavljeno na ruskom u Голос Труда, avgust 1917.) ...

Na prvoj Sve-ruskoj konvenciji poštanskih i telegrafskih radnika, anarho-sindikalisti su ostvarili jak uticaj: više od polovine delegata ih je sledilo. (Glavni anarho-sindikalistički radnici u ovom sindikatu su bili Mihalev, Bondarev i drugi ...

Fabrički komiteti su shvatili potrebu za koordinacijom aktivnosti van okvira pojedinačnih fabrika. Koraci ka centralizaciji[Ovde je potrebno objasniti šta u ovom slučaju znači reč centralizacija ...

Ovde vam pored Fabričkih komiteta u ruskoj revoluciji (Rod M. Džouns) i Sindikalista u ruskoj revoluciji (G. P. Maksimov) donosimo dva kratka članka pomenutog Maksimova kao i Nacrt Statuta fabričkih komiteta, jedan istorijski izvor neprocenjive važnosti, za ovu priliku preveden na naš jezik, koji u potpunosti prikazuje kreativne sposobnosti ruskog proletarijata onog vremena ...

Mi, anarhisti iz Kartuma, članovi smo „komiteta otpora“ i podižemo naše zastave tokom marševa sa ostalim revolucionarima i promovišemo naš pokret i ideje. Protivimo se svim vrstama autoritarnosti ...

U međunarodnom kontekstu, nacionalizam je suštinski jedna krajnje reakcionarna ideološka odrednica kojom se služe kapitalisti kako bi otupeli oštricu klasne borbe radnog naroda, veštačkim podelama među radništvom planete Zemlje, po nacionalnoj osnovi ...

Potpuno isto važi i za sistem nadnica. Pošto su proglasili ukidanje privatnog vlasništva i preuzimanje sredstava za proizvodnju u kolektivno vlasništvo, kako je moguće da i dalje održavaju postojanje nadnica u bilo kom obliku? ...

Brošura „Kako omogućiti anarhističku revoluciju?” predstavlja krajnje zanimljivo štivo. Autor se ovde na interesantan način upušta u konkretizaciju teorijskih i praktičnih postavki anarhizma, za šta mu se mora odati dužno priznanje, jer takvi pokušaji isuviše često završavaju u nerealnim maštarijama, te mogu, u inat svojim namerama, biti kontraproduktivni – a to ovde nikako nije slučaj ...

Direktna akcija je simbol revolucionarnog sindikalizma u akciji. Ova formula predstavlja dvostruku borbu – protiv eksploatacije i ugnjetavanja ...

Radnice i radnici shvataju da moraju da oslobode same/i sebe – parlament ih ne može osloboditi. Očigledno, to još uvek nije anarhizam. Mi idemo dalje ...

ANARHIZAM (od grčkih reči ἀν (an) i ἀρχή (arhe), odsustvo vlasti, autoriteta) je naziv dat principu ili teoriji života i ponašanja u kom je društvo zamišljeno bez vlasti – u takvom društvu harmonija se ne postiže potčinjavanjem zakonu, ili poslušnošću prema bilo kakvom autoritetu, već slobodnim dogovorom, koji se zaključuje između različitih teritorijalnih i profesionalnih grupa, i koji se slobodno ...

Anarhija nikada nije bila ideal vladajućih klasa. Ali zato je često bila više ili manje svestan ideal masa ...