U stvari, kao što antropolozi znaju, skoro svaka ljudska zajednica koja mora da donosi grupne odluke koristila je neku varijaciju onoga što ja nazivam „procesom zasnovanim na konsenzusu” – zapravo, svaka koja se na neki način ne oslanja na tradiciju antičke Grčke.
Naravno, pošto smo relativno mala manjina, sasvim je moguće, pa čak i verovatno, da će sledeći preokret završiti sazivanjem Ustavotvorne skupštine. Međutim, to se neće dogoditi uz naše učešće i saradnju.
Pored Bede studentskog života i uvodnog članka SI, u dodatku ovog izdanja možete naći našu kratku polemiku koja se tiče pojma „ukidanja rada“, jednog relativno apstraktnog koncepta koji se nameće pri kraju glavnog teksta.
Moramo dokumentovati i prikazati onu skrivenu stranu revolucije, onaj proces koga je anarhistički istoričar ruske revolucije Voljin, nazvao „nepoznatom revolucijom“, u kome su se milioni običnih ljudi – radnika, radnica i seljaka – ulaganjem svojih sopstvenih sposobnosti i energije, potpuno autonomno, upustili u izgradnju novog sveta prema sopstvenom nahođenju.
U međunarodnom kontekstu, nacionalizam je suštinski jedna krajnje reakcionarna ideološka odrednica kojom se služe kapitalisti kako bi otupeli oštricu klasne borbe radnog naroda, veštačkim podelama među radništvom planete Zemlje, po nacionalnoj osnovi.
Potpuno isto važi i za sistem nadnica. Pošto su proglasili ukidanje privatnog vlasništva i preuzimanje sredstava za proizvodnju u kolektivno vlasništvo, kako je moguće da i dalje održavaju postojanje nadnica u bilo kom obliku?
Brošura „Kako omogućiti anarhističku revoluciju?” predstavlja krajnje zanimljivo štivo. Autor se ovde na interesantan način upušta u konkretizaciju teorijskih i praktičnih postavki anarhizma, za šta mu se mora odati dužno priznanje, jer takvi pokušaji isuviše često završavaju u nerealnim maštarijama, te mogu, u inat svojim namerama, biti kontraproduktivni – a to ovde nikako nije slučaj.
Direktna akcija je simbol revolucionarnog sindikalizma u akciji. Ova formula predstavlja dvostruku borbu – protiv eksploatacije i ugnjetavanja.
Radnice i radnici shvataju da moraju da oslobode same/i sebe – parlament ih ne može osloboditi. Očigledno, to još uvek nije anarhizam. Mi idemo dalje.
ANARHIZAM (od grčkih reči ἀν (an) i ἀρχή (arhe), odsustvo vlasti, autoriteta) je naziv dat principu ili teoriji života i ponašanja u kom je društvo zamišljeno bez vlasti – u takvom društvu harmonija se ne postiže potčinjavanjem zakonu, ili poslušnošću prema bilo kakvom autoritetu, već slobodnim dogovorom, koji se zaključuje između različitih teritorijalnih i profesionalnih grupa, i koji se slobodno uspostavlja zarad proizvodnje i potrošnje, kao i za zadovoljavanje nebrojeno različitih potreba i ciljeva civilizovanog bića.
