Cena struje u Srbiji je previsoka u odnosu na realne prosečne prihode radničke klase, iako Aleksandar Vučić voli da tvrdi kako imamo najjeftiniju struju u regionu i da je to zahvaljujući njemu. Struja možda jeste jeftinija nego u nekim okolnim državama, ali to ne znači da je jeftina radnom narodu koji često jedva preživljava, od plate do plate. Ovo posebno važi za radnice i radnike zaposlene u raznim fabričkim pogonima, radeći sramotno nisko plaćene fizičke poslove da bi prehranili svoje porodice.
Mesečni račun za struju je svakako značajno opterećenje pripadnicima radničke klase u Srbiji, a sada zamislite da jedan mesec dobijete značajno veći račun za struju. I to ne 50% veći ili duplo veći, nego 5 ili 10 puta veći račun, a vaša potrošnja je sve vreme ista.
Baš ovo se dešava poslednjih meseci, za sada nepoznatom broju ljudi. Ipak, putem poznanstava i međuljudskih kontakata, do Klasne solidarnosti je došla informacija da se radi u najmanju ruku o desetinama ljudi. Međutim, ne možemo da tvrdimo sa sigurnošću koliko ljudi je dočekalo višestruko povećanje računa za struju poslednjih meseci.
Ono što je najzabrinjavajuće je da za sada ne postoji nikakav očigledan razlog, niti obrazac po kom pojedini građani dobijaju uvećane račune za struju, dok iz Elektroprivrede Srbije (EPS) tvrde da su računi precizni i da nema reči o greškama. Na osnovu žalbi građana deluje da su drastično povećani računi za struju počeli da stižu nakon zamene starih brojila, novim digitalnim, koja se daljinski očitavaju.
Ipak, ljudi koji dobiju uvećan račun često ne znaju kako da postupe i zbog straha od izvršiteljske mafije, plaćaju iznos koji im je dostavljen, nadajući se da je reč „samo“ o jednokratnoj grešci i da će sledeći račun ipak biti na starom nivou. Međutim, ako nema očiglednog razloga za višestruko povećan račun za struju, kako neko može da zna da mu se ista ili još gora situacija neće desiti sledećeg meseca?
Već jedan višestruko uvećan račun za struju sa recimo 2000 dinara na 8000 predstavlja ozbiljan udarac na mesečni budžet radničke porodice u kojoj oba roditelja rade za ne više od 70-80.000 dinara, a uz to imaju i decu. Radničkim porodicama koje se jedva snalaze da izguraju mesec, a pogotovo onima koje su u kreditima, višestruko uvećanje računa za struju i dalja neizvesnost o budućim računima doslovno može da stvori finansijski nepremostivu situaciju.
Jedan od najdramitičnijih slučajeva je prijavio Miloš Crnčević iz Zemuna kojem je račun skočio sa 8000 dinara prošlog novembra na 74.000 u decembru. Nakon slanja prigovora EPS-u, račun mu je korigovan na 69.000 dinara što je i dalje drastično više nego što mesečno troši.
Ipak, ne postoji proces kojim građani, kojima su računi za struju višestruko uvećani, uopšte mogu da dođu do obrazloženja o čemu je reč, već su prepušteni sami sebi da plate račune. U suprotnom, na dugove se obračunava kamata a EPS može i da angažuje izvršiteljsku mafiju radi naplate dugova.
Takođe, budući da je instanca za žalbu na visinu računa sam EPS, koji je račun i poslao, iluzorno je očekivati da će kompanija priznati sopstvene greške. Ostaje pitanje šta raditi u slučaju višestruko povećanih računa za struju i da li je moguće suprotstaviti se ovim neosnovanim potraživanjima EPS-a.
Iako kao anarhisti ne verujemo u legitimitet kapitalističkog pravnog sistema, budući da je u pitanju buržoaski sud koji deluje pre svega u interesu vladajuće klase, važno je da znamo svoja deklarativna prava u tom sistemu.
Klasna solidarnost se konsultovala sa pravnim savetnicima koji su nam pojasnili da u slučaju neosnovano uvećanih računa za struju, primaoci računa mogu da tuže EPS i da traže sudsko veštačenje svojih brojila, kako bi se utvrdilo tačno stanje potrošnje struje. Ukoliko veštak utvrdi da je potrošnja brojila niža od naplaćene cifre, primaoci mogu dobiti odštetu od EPS-a, čak i retroaktivno za ono što su već platili kako im ne bi išle kamate na dospele dugove.
Dakle, ukoliko znate da ste dobili račun za veći iznos od cene potrošene struje, što možete proveriti na vašem brojilu, možete da podnesete tužbu protiv EPS-a za “neosnovano obogaćenje”, a sudske troškove će snositi gubitnik tužbe, u ovom slučaju EPS.
Međutim, tužbe i individualna borba sa EPS-om za nas nisu nikakvo održivo rešenje, pogotovo ne za veliku većinu radničke klase koja ne može da priušti advokata, sudske takse i druge troškove. Jedino stvarno rešenje vidimo u radničkom samoorganizovanju i međusobnom povezivanju svih kojma su prethodnih meseci stigli drastično povećani računi za struju bez ikakvog osnova.
Kada samo plaćamo uvećane račune i ćutimo, nadajući se da će sledećeg meseca računi biti kao pre, prepušteni smo samovolji EPS-a ili ko zna kom pljačkaškom poduhvatu političke mafije na vlasti.
Kada smo organizovani, ujedinjeni i kada zajednički dižemo glas protiv pokušaja države i kapitalista da nas još više eksploatišu i potkradaju, onda predstavljamo političku silu koja može i da se izbori za svoje interese, direktnom akcijom a ne pojedinačnim žalbama i tužbama.
