Dana 19. jula 1936, pre 90 godina, izbila je socijalna revolucija u Španiji, kada su kao reakciju na državni udar fašističkih snaga generala Franka, anarhisti, organizovani u legendarni anarhosindikat CNT i anarhističku federaciju FAI, poveli radničku klasu Katalonije ali i pojedinih drugih delova Španije u revolucionarnu borbu za uspostavljanje društva slobodarskog komunizma.

Odajemo počast i nadahnjujemo se onim drugovima i drugaricama koji su ispisali jednu od najlepših stranica u istoriji čovečanstva, u istoriji borbe za društveno oslobođenje od svih lanaca kapitalizma, fašizma i patrijarhata. Oni se nisu samo borili protiv fašizma, već su izabrali da zamišljaju jedan drugačiji svet i da se za njega bore, stvarajući ga u praksi, i taj novi svet nastavljamo da nosimo u svojim srcima 90 godina kasnije.

Tokom socijalne revolucije, anarhisti su kolektivizovali stotine preduzeća, drzavnih institucija i poljoprivrednih dobara. Obrazovanje je postalo besplatno i svima dostupno. Pismenost i obrazovanje naroda Španije je bilo na izuzetno niskom nivou i anarhisti su odmah počeli sa radom na širenju obrazovanja, osnivanju seoskih škola i opismenjavanju naroda. Primenjivali su principie “Moderne škole” anarhističkog učitelja Franciska Ferera, kog je država nemilosrdno ubila 1909.

Uslužne delatnosti su kompletno kolektivizovane a luksuzni hoteli i restorani su pretvoreni u javne kantine u kojima su radnici mogli slobodno jesti, dok su konobari hodali uzdignutih glava i oslovljavali goste sa druže i drugarice a ne gospodine i gospođo. 

Kolektivizacijom celokupne lake i teške industrije u Kataloniji je ustanovljena radnička samouprava u fabrikama, koja je omogućila drastično povećanje efikasnosti proizvodnje, koja je za cilj imala zadovoljenje potrebe zajednice i podršku revolucionarnom ratnom naporu na frontu, a ne bogaćenje kapitalista. 

Fabrike čija je proizvodnja bila zanemarljiva pre revolucije su postajale industrijski pogoni koji proizvode sve što je zaista potrebno narodu, bez robovanja nekakvim imaginarnim tržišnim pravilima. Od ekonomije tržišta, prešlo se na ekonomiju zadovoljenja ljudskih potreba.

U praksi se pokazalo da boljševičke laži o tome kako komunističko društvo ne može odmah da zameni kapitalizam već je nužno da postoji socijalistička, autoritarna država kojom upravlja partija, služe samo da bi stvorile novu klasu, crvenih upravljača koji ugnjetavaju radni narod.

Anarhisti su pokazali u Španiji da je ne samo moguće, već i nužno stvarati revolucionarno, komunističko društvo istovremeno dok traje oružana borba protiv fašista i kapitalista. Revolucija je na kraju slomljena i uništena pre svega unutrašnjom izdajom od strane autoritarnih komunista pod kontrolom SSSR-a, kao i masovnom spoljašnjom podrškom fašistima od strane Musolinija i Hitlera. Posebno važnu ulogu u slomu revolucije su imale takozvane “demokratske države” – Francuska i Britanija koje su zabranile bilo kakav uvoz u revolucionarne delove Španije, pod izgovorom neutralnosti i nemešanja, dok nisu prstom mrdnule da spreče ulazak fašističke i nacističke tehnike i vojne pomoći u Španiju.

Dok su fašisti imali podršku spolja, anarhisti su bili oslonjeni na kapacitete radnog naroda da izvrši penamenu postojećih fabrika i proizvodi oružje i drugu opremu od onih resursa koji su joj bili na raspolaganju. 

Tu se najbolje vidi da je kapitalistima daleko veći problem komunizam nego fašizam, što sasvim ima smisla, budući da su liberalna demokratija i fašizam dva oblika kapitalističke vladavine, dok komunizam predstavlja direktnu negaciju dominacije kapitalističke klase.

I 90 godina kasnije, Španska revolucija nastavlja da bude inspiracija i zvezda vodilja anarhistima širom sveta kao dokaz da je drugačiji svet moguć i da je postojao period u istoriji kada se u praksi pokazalo da je društvo slobodarskog komunizma nešto stvarno, realistično i opipljivo a ne samo teorijski koncept.

Mi anarhisti smo u praksi videli da je slobodarski komunizam stvaran, dok u praksi nikada nismo videli da se authoritarian, državni “komunizam” raznih boljševika zaista pretvori u komunističko, besklasno društvo. 

Sledi deo iz knjige “Kratko leto anarhije”, Hansa Magnusa Enzensbergera, koji opisuje revolucionarnu atmosferu 19. Jula 1936. ujutru u Barseloni.

Sirene

Prvi sjaj novog dana obasjava siromašne fasade kuća u ulicama Puhadas, Esprotenta i Liul. Mnogi naoružani muškarci drže područje oko stadiona. Gotovo svi nose plave kombinezone. Dvadeset odabranih boraca pratiće komitet odbrane. Svaki od njih je kaljen u uličnim borbama. Oružje je natovareno u dva kamiona.

Rikardo Sanz i Antonio Ortiz postavljaju jedan mitraljez na krov prvog kamiona. „Drugovi, upravo je telefonirao komitet iz Sansa. Jedinice napuštaju kasarne.“ Glasnik ostaje zapanjen. Na balkonima u komšiluku vide se oni koji rano ustaju. Lica puna iščekivanja, solidarna, ali i uplašena. 

Borci iz komšiluka okupljaju se na stadionu. Ko ima pištolj, pokazuje ga. Ostali traže oružje. Zalihe se dele. „Šta radimo? Čekamo sirene?“, pita Duruti. Vozači pale motore. Iz daljine se čuje produžen, prodoran krik: prva fabrička sirena. Ne čuje se ni reč. Zavijanje postaje jače i približava se. Sada sve više sirena zavija. Ljudi izlaze na balkone. Članovi komiteta i njihova pratnja penju se u kamione.

Čuju se povici: 

„Živeo FAI“, 

„Živeo CNT“ „Napred“

Kamioni kreću, muškarci podižu oružje. Crno-crvena zastava, podignuta na motku, vijori se. Glasovi sa krovova i balkona pozdravljaju Durutija, Askasa, Garsiju Olivera, Hovera i Sanza.

Za kraj sledi revolucionarni proglas CNT-a kojim je narod Katalonije pozvan na ustanak.

„Narode Katalonije! Uzbuna!“

Budi spreman za rat! Trenutak delovanja je stigao. Mesecima i mesecima kritikovali smo fašizam, razotkrivali njegovu korupciju, uzvikivali parole, kako bi se u pravom trenutku narod podigao protiv pogubne reakcije Španije, koja će pokušati da nametne svoju odvratnu diktaturu.

Narode Katalonije, taj trenutak je stigao. Reakcija, vojska, sveštenici i velike banke, svi zajedno imaju cilj da uspostave fašizam u Španiji uz pomoć vojne diktature. Mi, narod Katalonije, moramo biti na ratnoj nozi, spremni za akciju, svako na svom mestu u borbi, sada kada stojimo naspram neprijatelja.

Borimo se svom dušom i držimo oružje u ruci, spremni za borbu! Ko ostane ravnodušan, izdaje stvar slobode naroda. 

Živeo CNT! 

Živeo slobodarski komunizam! 

Pred fašizmom, generalni štrajk revolucionara!

Regionalni komitet CNT-a, 19. jul 1936.