Danas počinje popis stanovništva. Popis građana, kao i popis stoke, deo je računovodstva gazde nad resursima kojima se bogati. Procene su da je Srbija u poslednjih 11 godina izgubila oko 300 hiljada ljudi, uglavnom zbog odlaska na Zapad, u zemlje kapitalističkog centra gde se nadaju dostojanstvenijoj eksploataciji.
Tokom deset godina, koliko je prošlo od prethodnog popisa, zahvaljujući curenju poverljivih informacija korporacija i državnih službi, saznali smo da se lični podaci svih nas redovno prodaju i zloupotrebljavaju na druge načine. Opravdano se postavlja pitanje ko će sve imati pristup podacima sa popisa. Iako je porast popularnosti bizarnih teorija zavere više nego zabrinjavajuća, ona istovremeno pokazuje veliki porast nepoverenja u državu i njene čelnike. Zadatak slobodara i antikapitalista je da ovaj neartikulisani gnev i nezadovoljstvo usmere ka pravim krivcima – vladajućoj klasi i kapitalističkoj državi, te podstiču samoorganizovanje i stvaranje društvene kulture otpora i solidarnosti.
Međutim, proteklu nedelju u Srbiji pre svega su obeležile vesti o puštanju na slobodu serijskog silovatelja Igora Miloševića što je stvorilo zabrinutost i nesigurnost u Beogradu. Vlast je preko svoje štampe iskoristila priliku za dalje stvaranje atmosfere panike i straha u društvu, ne očekujući da će kriminalni članak u Informeru izazvati burnu reakciju javnosti i mobilizovati veliki broj aktivista i aktivistkinja za ženska prava. Ubrzo posle ovih događaja, u neverovatnoj vratolomiji krizog PR-a Informera, silovatelj je uhapšen zbog ugrožavanja sigurnosti novinarki Informera koje su ga intervjuisale, one su se naime osećale ugroženo dok su ga intervjuisale, uz posebno otežavajuću okolnost zato što su novinarke.
U međuvremenu se nošenje biber spreja, koji je od pre pet godina legalan u Srbiji i lako se može kupiti na buvljacima, preporučuje ne samo ženama već i pripadnicima LGBT populacije, nacionalnim i verskim manjinama, riđokosima, biciklistima i drugim učesnicima u saobraćaju i uopšte svakome ko može doći u situaciju da bude napadnut – dakle, svakome.
Vesti koje ipak ohrabruju uključuju štrajk radnika komunalnog preduzeća “Hameum” iz Prokuplja (gde je zbog izveštavanja o ovom konfliktu gradonačelnik pretio RTS-u tužbom zbog navodne radikalizacije štrajkača), štrajk radnika komunalnih preduzeća, štrajk zaposlenih u bolnici Laza Lazarević, protest poštara, zatim štrajkovi rudara u regionu – štrajk upozorenja radnika rudnika ArcelorMittal iz Prijedora i radnika sedam rudnika u sastavu federalnog koncerna “Elektroprivreda BiH”, kao i radnika rudnika Banovići koji traže potpisivanje kolektivnih ugovora.
Najnoviji ekološki konflikt u Srbiji je blokada bušenja kineske kompanije Ziđin u blizini Majdanpeka, na planini Starica. Ekološki aktivisti blokirali su prilaz terenu podizanjem kampa. U pokušaju da ih zastraše i uklone sa lica mesta, uprava kompanije optužila ih je za napad na radnika i uništavanje opreme koja se navodno procenjuje na 520 hiljada evra. Svima je jasno da finansijski gubici internacionalne korporacije ne mogu da se porede sa gubitkom zdravlja usled sistematskog uništavanja ekosistema koje sprovodi ovaj nezasiti eksploatator.
