Kapitalistički poredak je u jeku jedne od svojih najvećih istorijskih kriza – nalazimo se i dalje u pandemiji koronavirusa, kao i na ivici svetskog rata zbog sukoba NATO i Rusije na teritoriji Ukrajine. Za to vreme klasne borbe širom sveta ne staju već se samo intenziviraju, budući da je istorija svakog dosadašnjeg društva istorija klasnih borbi.
U nastavku sledi kratak pregled značajnih klasnih borbi iz celog sveta tokom proteklih godinu dana.
U Brazilu se pokrenulo desetine hiljada radnica i radnika protiv ekstremne desničarske vlade predsednika Žaira Bolsonara i njegovog kriminalnog postupanja tokom pandemije koronavirusa. Brazilci su oštro kritikovali Bolsonarovu vladu zbog sporog rasta broja vakcinisanih, visoke nezaposlenosti, siromaštva, rastuće nejednakosti i gladi.
Za to vreme u Evropi, veliki broj korporacija nastavlja da primenjuje anti-radničke mere, kao što je primer otpuštanja 800 radnika u firmi P&O Ferries u Britaniji. Neke vlade su otpočele i policijske akcije i plasiranje kleveta protiv pobunjenih sindikalaca i levičara, kao u slučaju štrajka Nacionalog sindikata železničkih pomorskih i transportnih radnika (RMT) u Britaniji, ocrnivši ih kao simpatizere Vladimira Putina, ili protiv Unije baznih sindikata (USB Italia) koji je nedavno pretrpeo policijsku raciju.
Sindikati i radnička klasa raznih zemalja poput Italije, Francuske i Grčke organizovali su brojne proteste protiv politika svojih vlada koje su igrale u korist bogataša na štetu radnika tokom pandemije koronavirusa. Zdravstveni radnici nastavljaju svoju borbu za dostojanstvene plate i protiv privatizacije zdravstvenih usluga.
Rat između Rusije i Ukrajine je poremetio cene nafte i energenata, koje su skočile širom Evrope i drastično povećale troškove života radničke klase. No i usred takve krize, mnoge vlade su svejedno odvojile milijarde za vojne troškove, i nastavljaju da se naoružavaju i šalju oružje na front. Sindikati i šira levica u državama poput Velike Britanije, Albanije, Španije i Belgije su se suprotstavile, i organizovale proteste protiv ratnog huškanja i profiterstva. Radnici u Italiji su odbili da prevezu oružje iz luke u Livornu i aerodroma u Pizi, koje je bilo namenjeno za Ukrajinski front. Grčki levičari su protestovali protiv usidravanja NATO ratnih brodova u Grčke luke, a radnici železnice nisu hteli da prevezu ratnu mašineriju.
Sindikati svejedno nastavljaju sa borbom. Stari nerešeni ekonomski problemi su doveli do redovnih štrajkova radnika u Libanu, koji se našao u strašnoj ekonomskoj situaciji zbog pandemije koronavirusa i razorne eksplozije u luci Bejruta koja je načinila štetu od više stotina miliona dolara. Ovi događaji su pogoršali pregršt već postojećih ekonomskih problema sa kojima su se građani Libana, i pogotovu njegova radnička klasa, već suočavali, poput inflacije, devalvacijevalute, mera štednje, smanjivanja plata i penzija, i ogromne nezaposlenosti.
Hiljade migrantskih radnika u Kataru, koji su iz siromašnijih zemalja Jugoistočne Azije, i od kojih su mnogi došli zbog izgradnje nove infrastrukture za predstojeći FIFA Kup šampiona, su mestimično organizovali proteste protiv kršenja njihovih radničkih prava. Grupe za ljudska prava su procenile da je u pripremama za ovaj sportski spektakl više od 4000 radnika u Kataru izgubilo život zbog zlostavljanja, nemogućnosti pristupa lečenju i užasnim uslovima za život. Jedan bivši radnik, Abdulah Ibais, koji je kao insajder obelodanio sve ovo je postao meta krivičnog gonjenja od strane vlade Katara. Njegov slučaj je privukao međunarodnu pažnju na stanje radničkih prava u Kataru, uprkos katarskim praznim obećanjima da će poboljšati uslove rada za migrantske radnike.
U Egiptu, radnici u fabrikama redovno protestuju protiv neisplaćivanja plata i opasnih, nesigurnih uslova rada. U Saudijskoj Arabiji, ribari na istoku države su odlučili da krenu u štrajk u aprilu na najvećoj ribljoj tržnici u Persijskom zalivu, kako bi protestovali protiv novih besmislenih poreza i nameta koje je nedavnouvela vlast. Njihov potezsu mnogi pohvalili kao hrabar, imajući u vidu da takav vid kolektivne radničke akcije nosi teške rizike u Saudijskoj Arabiji, za čiju se vladu zna da koristi brutalno nasilje kako bi ugušila svaki vid neposlušnosti.
Južnoafrička Republika je buknula u protest tokom proteklih godinu dana. Radnici Klovera, najvećeg poslodavca iz mlekarske industrije Južne Afrike, drže štrajk od 2. novembra 2021. godine. Radnici štrajkuju zbog smanjenja plata i mera štednje koje je uvela firma. Radnici su izdržali uprkos napadima benzinskim bombama i prebijanjima koje im je priredio menadžment. Štrajku se pridružio i međunarodni pokret za solidarnost sa Palestinom, koji jača zahteve radnika za nacionalizaciju ove kompanije, pošto je firma Klover u većinskom vlasništvu jedne izraelske korporacije.
U Tunisu, novinari su najavili jednodnevni štrajk 2. aprila kako bi se suprotstavili mešanju vlade u javne medije i kako bi odbranili slobodu medija. Nigerijski sindikat ujedinjenih zdravstvenih radnika nastavlja da se bori za neisplaćene plate, bolje uslove i protiv neadekvatnih naknada za rad u crvenim zonama, pogotovo radnicima koji su učestvovali u odgovoru na pandemiju.
U dugoj borbi levice Svazilenda protiv represivne monarhije, policija Svazilenda je nastavila da goni Mbongvu Dlaminija, predsednika Nacionalne asocijacije učitelja Svazilenda (SNAT), najvećeg sindikata u državi. A na Filipinima se neometano nastavljaju napadi na društvene pokrete, uključujići i na istaknute radničke aktiviste. U Kambodži se veliki štrajk ugostiteljskih radnika suočio sa brutalnim merama represije.
Sa druge strane, radnički pokreti u Australiji su organizovali masovne mobilizacije protiv mera štednji konzervativne vlade Skota Morisona. Australija se takođe pridružila sve većem broju država koje će podržati ograničenu suspenziju autorskih prava za vakcine protiv koronavirusa. Veliki udeo u ovoj odluci su imali nepokolebljivi napori sindikata i zdravstvenih radnika koji se bore za testove i vakcinu koji bi bili dostupni svima.
U novembru su se u Seul okupile hiljade ljudi, kako bi učestvovali u nacionalnom štrajku koji je organizovala Korejska konfederacija sindikata.
Ovaj štrajk u Južnoj Koreji se poklopio sa serijom štrajkova u drugim sektorima privrede, od građevnskih radnika do doktora i zdravstva.
U Indiji, istorijska borba poljoprivrednika protiv spornih poljoprivrednih zakona vlade Narendre Modija se napokon uspešno završila u decembru 2021. godine.U priobalnoj saveznoj državi Tamil Nadu su izbili protesti koje predvode radnice nakon što se više od 160 radnika razbolelo od masovnog trovanja hranom 15. decembra u postrojenju firme Foxconn Technology Group. Radnice su štrajkovale više dana, primorajući fabriku da ugasi pogon cele nedelje. Fokskon je na kraju priznao poraz. U januaru su seljaci u severoistočnoj državi Odiša pretrpeli brutalni napad preko 500 pripadnika obezbeđenja jer su se odupirali planiranoj eksproprijaciji preko 1600 hektara zemlje od strane indijskog energetskog i metalurškog giganta Džindal Čeličane koji je planirao otvaranje postrojenja za proizvodnju čelika.
Ekonomska kriza u Šri Lanci je eksplodirala u krizu države, koju su obeležile nestašice esencijalnih namirnica poput hrane, energenata i lekova. Masovni protesti su progutali ostrvo počev od 9. aprila, sa zahtevima za obaranje vlade Gotabaje Radžapakse.
U Pakistanu je studentska politika ponovo dobila na značaju jer je pokrajinska vlada u Sindu ukinula zabranu studentskih sindikata koja je bila na snazi skoro 40 godina. Od seksualnog uznemiravanja na fakultetima, do rasnog profilisanja nacionalnih manjina, studentski pokret u Pakistanu je postao važan glas u osvešćavanju i borbi.
U SAD, masovna sindikalizacija je iznenadila uslužni sektor. Mladi radnici sa Steten Ajlenda su ušli u istoriju kada su se suprotstavili korpo-džinu Amazonu i izvojevali prvi Amazon sindikat u SAD. Amazon je ozloglašen ne samo zbog svojih multimilionskih antisindikalnih kampanja, već i brojnih kršenja radničkih prava. Poznato je da su radnici Amazona primorani da mokre u flaše zato što im nije dozvoljeno da prave pauze za toalet.
Takođe širom SAD-a, radnici Starbaksa se organizuju i usmeravaju svoje napore ka formiranju sindikata. Dosad su radnici uspešno formirali sindikate pri oko 40 radnji. „Svi zaslužujemo svoj glas”, rekala je radnica i organizatorka Kajla Klej iz Bostona. „Svi smo isfrustrirani, i delimo zajedničke brige, i svako bi trebalo da ima pravo da utiče na to šta se dešava na radnom mestu.”
