6. februara 1919. organizovan je jedan od najupečatljivijih štrajkova u istoriji SAD: generalni štrajk u Sijetlu. Skoro 100.000 mašina je prestalo da radi u znak podrške radnicima brodogradilišta koji su prvi stupili u štrajk. Što je još važnije, radnici su izabrali generalni štrajkački odbor i sami počeli da vode grad i upravljaju važnim komunalnim službama.
Iako se na kraju štrajka radnici brodogradilišta nisu izborili za veće plate, ovaj petodnevni generalni štrajk je bio istorijski važan i uspešan eksperiment, dokaz da radnici mogu sami da upravljaju društvom. Posle okončanja štrajka Sindikalni spisi, novine Centralnog saveta rada, ovako su govorile o njegovom značaju1[Arhiv lista Sindikalni spisi https://depts.washington.edu/labhist/laborpress/Union_Record_1900-1928.htm]:
Mi vidimo samo jedan izlaz. Umesto da se dve klase bore oko plodova industrijskog razvoja, treba da postoji samo jedna klasa koja pravično deli sva dobra sveta. A to mogu da urade samo radnici tako što će naučiti da upravljaju.
Kada smo videli kako se tokom našeg generalnog štrajka do duboko u noć vozači cisterni sa mlekom dogovaraju kako da dopreme u grad mleko za bebe, da prodavci prehrambene robe dvadeset četiri sata rade na tome da prehrane 30.000 pobunjenih radnika, da berberi organizuju lanac zadružnih berbernica, da majstori grade bakalnicu koja neće praviti profit, da se Radnička straža, izložena ozbiljnim provokacijama, suočava sa zadatkom očuvanja reda na jedan nov i ljudski način, kada smo videli da sindikati, jedan za drugim, iznose Generalnom štrajkačkom odboru svoje najvažnije zahteve na razmatranje: bili smo presrećni. Znali smo da je vredelo žrtvovati dnevnice za tih četiri-pet dana da bismo stekli ovakvo znanje o upravljanju. Nalazili smo u sebi snagu, nailazili smo i na slabosti, ali smo znali da tako učimo ono što moramo znati.
Jednoga dana, kada radnici budu naučili da upravljaju, preuzeće upravljanje u svoje ruke. Tokom ovog generalnog štrajka mi, radnici Sijetla, videli smo, možda ne sasvim jasno, u vihoru borbe, kako će izgledati to zajedništvo sutrašnjice.”
Opširnije o istoriji štrajka pročitajte na libcom.org