DRUŠTVENI PREGLED
24. jun 2021.
Radnici Pošte protestovali su ispred glavnog poštanskog centra u Zemunu zahtevajući poboljašanje materijalnog i socijalnog položaja svih poštanskih radnika. Sindikat traži hitnu isplatu solidarne pomoći za sve radnike koji imaju platu manju od 50 000 dinara, ali i povećanje plata od 30 posto. Zarade radnika pošte su ispod republičkog proseka, a veliki broj radnika nema ugovore na stalno iako su zaposleni već dugi niz godina.
Novim zakonom o sezonskom radu država omogućava gazdama da izrabljuju radnike koji neće imati nikakvu zaštitu i prava. Do sada se to zvalo rad na crno a sada ce biti legalno i drzava ce od toga ubirati porez. Ovaj kriminalni zakon dozvoljava rad po 12 sati dnevno, sklapanje usmenog ugovora sa fizičkim licem kao gazdom, nepostojanje radnih prava, kao i bolovanja, trudničkog, porodiljskog, slobodnih dana, godišnjeg odmora, sindikalnog organizovanja itd.
Kompanija Ziđin, većinski vlasnik RTB „Bor”, u nacrtu novog Kolektivnog ugovora smanjuje plate za 20 000 do 30 000 dinara i uvodi „nagrade” sa ciljem da uštedi milione preko leđa radnika. Sindikati floskulu rukovodstva da „žele da odvoje rad od nerada” vide kao „diskriminaciju i mobing nad starijim radnicima” koji nisu prestajali sa proizvodnjom ni u vreme sankcija, ratova i bombardovanja, a sada se teraju u prevremenu penziju.
U Esebeku u Nemačkoj poginuo je radnik iz Sjenice prilikom pada dizalice na kuću u izgradnji. Drugi radnik, iz Tutina, je teško povređen i bori se za život. Građevinske firme u Nemačkoj uvoze jeftinu radnu snagu sa naših prostora, tretirajući živote ljudi kao potrošnu robu.
Ekonomske posledice pandemije mogle bi trajati godinama, uz rast siromaštva i sve veći jaz između bogatih i siromašnih. Najveće gubitke ove godine pretrpele su Latinska Amerika, Evropa i Centralna Azija, a oporavak će biti neravnomeran zbog nejednake dostupnosti vakcina. Zbog veće nezaposlenosti, uslovi rada se pogoršavaju za sve, a pre svega za žene. Dve milijarde ljudi u svetu koji nisu stalno zaposleni ostaju bez socijalne zaštite i oterani su u sve veće siromaštvo.
Sindikalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu za mesec maj u Bosni i Hercegovini iznosi 2064 KM, a prosečna plata je 996 KM i ne pokriva ni pola potrošačke korpe. Može delovati da dva zaposlena roditelja mogu da sastave kraj sa krajem, ali velika većina ljudi zapravo zarađuje manje od proseka, a ogroman broj je na minimalcu.
Rumunski sindikat IT radnika i radnica (“Sindicatul IT Timisoara”) ima preko pet hiljada članova, zastupa radnike u jedanaest kompanija i u svakoj ima potpisan kolektivni ugovor. Multinacionalne IT kompanije rasprostranjene su u istočnoj Evropi, gde nalaze stručnjake za daleko manje para nego što bi u zapadnim zemljama i tako sebi obezbeđuju neverovatne profite. Iako su bolje plaćeni od svojih sunarodnika, radnici u IT sektoru lako mogu biti ucenjeni istim pretnjama, kao što je npr. da će kompanija preseliti sedište u drugu zemlju. Samo udruživanjem i borbenim sindikalnim delovanjem radnici i radnice mogu poboljšati svoj položaj.
U publikaciji „Nezaposlenost i socijalna isključenost mladih u Hrvatskoj” nalaze se razultati ankete koja istražuje nedostatak zaposlenja kao važnog izvora osećaja sopstvene vrednosti koja utiče na sudelovanje u društvu.
Oko 2,1 miliona ljudi rođenih u Srbiji živi i radi u inostranstvu i čeka inostranu penziju. Zbog nemogućnosti da prežive, nađu i zadrže posao u zemlji porekla ljudi se kontinuirano masovno iseljavaju iz nje. Ljudski rad je glavni izvozni artikal Srbije, što samo govori u prilog tome koliko nam dobro ide. Čak 14% ovde rođenih je otišlo da radi u inostranstvo.
Ispred kineske fabrike za preradu (reciklažu) plastike “Feitiansuye” u Perlezu održan je masovni protest zbog njenog ponovnog otvoranja, uprkos tome što je Inspekcija za zaštitu životne sredine naložila obustavu rada u tom pogonu. Građani traže da se fabrika zatvori dok se na odžake ne postave filteri, a zagađena voda prestane da se ispušta u kanal. Ljudi koji žive pored Tise žale se na smrad, voda i zemljište su zagađeni i zdravlje ljudi je ugroženo, ali i specijalni rezervat prirode Carska bara, dom mnogih biljnih i životinjskih vrsta.
