Društveni pregled za 19. mart 2021.

DRUŠTVENI PREGLED
19. mart 2021.

Najavljena privatizacija Apoteke „Beograd” bi zadala značajan udarac već uništenom zdravstvenom sistemu. Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti je predao hitan zahtev da se spreči privatizacija, jer je jasno da jačanjem privatnog sektora u zdravstvu zdravlje i ljudski život postaju roba na tržištu. A svi znamo šta to znači.

Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine najavljuje tužbu protiv države jer od početka školske godine nastavnici rade prekovremeno i ulažu ogromnu energiju, a ne primaju nikakav dodatak na platu. Takođe smatraju da se na ovaj način dodatno urušava obrazovni sistem i kvalitet obrazovanja u zemlji, jer ništa nije urađeno kako bi se plan i program prilagodili novom načinu održavanju časova. Dugogodišnje zanemarivanje obrazovnog sistema proizvelo je generacije prosvetnih radnika koji su sagoreli u pokušaju da sopstvenim zalaganjem nadomeste neodgovornost države.

Pre tri godine je pokrenut postupak protiv Kliničkog centra Kragujevac zbog šestomesečnog kašnjenja zarada nemedicinskim radnicima (pomoćnim radnicima, čistačicama i servirkama). Ovaj postupak je obustavljen u julu prošle godine zbog zastarelosti, ali problem je još uvek aktuelan. I ove godine radici nisu dobili plate, a kao razlog kašnjenja navodi se „da se plate finansiraju iz sredstava ustanove, koja je opterećena ranijim dugovima”. Naravno da nema sredstava za radnike koji se za premale plate izlažu riziku od zaraze, dok oni na pozicijima moći takvih problema nemaju.

Iako je formalni cilj izmena i dopuna Zakona o sezonskom radu da se rad na crno uvede u legalne tokove – trenutni nacrt ovog zakona ne uključuje zaštitu radnih prava radnika, a takođe i ženama angažovanim na ovom tipu rada pruža jako malo sigurnosti. Sve ovo je manje od radnih prava garantovanih već postojećim Zakonom o radu. Kao što je i očekivano, ispostavlja se da će, umesto da radnicima pruži zaštitu, Zakon o sezonskom radu u praksi samo legalizovati zloupotrebu i eksploataciju.

Kada smo bili deca govorili su nam da ako učimo i trudimo se, jednog dana ćemo naći posao i moći sebi da obezbedimo krov nad glavom i ručak na stolu. Sada vidimo da je realnost dosta drugačija. Trećina mladih želi da ode iz zemlje, a kao razlog najčeće navode to što je u Srbiji nemoguće živeti dostojanstveno od svog rada. Budući da danas retko ko ima svoj stan, troškovi kirije, računa, hrane i života ne mogu se pokriti platama koje primaju mladi.

Kao odgovor na sve veći odliv mladog stanovništva, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju apeluje na nemačke investitore da otvaraju fabrike u Srbiji kako bi sprečili dalji odlazak radne snage. Ono što ministar očigledno ne može da razume je da je položaj radnika u ovoj zemlji toliko unižen i to upravo u fabrikama i firmama stranih investitora, da se prosečnom čoveku više isplati da bude jeftina radna snaga u Nemačkoj – zemlji ekonomskog centra u EU, nego da bude jeftina radna snaga u Srbiji. Prava koja su deklarativno garantovana zakonom odavno se ignorišu u praksi, a strani investitori koje država subvencioniše već su se nebrojeno puta pokazali kao kolonijalni upravnici i goniči robova.

Nije tajna da je Nemačka zavisna od uvoza radne snage iz siromašnijih zemalja sa oboda Evropske unije. Međutim, godinu dana nakon prvobitnog zatvaranja granica i izgnanstva radnika i radnica nazad u njihove matične zemlje, najmoćnija ekonomija Evrope nalazi se u situaciji da moli te iste ekonomske migrante da se vrate nazad. Ovo se pre svega odnosi na medicinske, ali i na građevinske, kao i druge „niskokvalifikovane” ili „nekvalifikovane” radnike, dok Nemci obavljaju većinu profitabilnih poslova za koje je potrebno visoko obrazovanje.

Udruženje „Pobunjene čitateljke” je raspisalo poziv za projekat „Pobunjeno čitam: Mape jugoslovenskog nasleđa“ kako bi srednjoškolcima predstavili književno i kulturno nasleđe SFRJ. Obrađivaće se dečije lektire i prevedena književnost zemalja nesvrstanih, žensko stvaralaštvo tog perioda, kao i književnost koja tematizuje NOB, ali i druge umetnosti – poput filma i pozorišta. Na ovaj način bi srednjoškolci imali priliku da se upoznaju sa istorijskim periodom, klasnim i ženskim pitanjem, kao i vrednostima koje su ga obeležile (antifašizam, internacionalizam, antirasizam, solidarnost i zajedništvo).

Poslednjih dvedesetak godina suočavamo se sa učestalom produkcijom „istorijskih” filmova iza kojih stoje mitovi i fantazije, a ne istorijske činjenice. Od bizarne romantizacije srednjeg veka do veličanja perioda Kraljevine pre Drugog svetskog rata – da bi se potkrepila slika da opljačkano i poniženo društvo u kome živimo ima nekakav istorijski kontinuitet, država sipa novac u istorijski netačne i umetnički bezvredne filmove i serije.

Zagreb se nalazi pri vrhu liste najzagađenijih gradova u svetu. To je ono što je pokojni gradonačelnik Bandić ostavio u amanet. Korumpirane gradske vlasti i poptuni nedostatak urbanog planiranja svakodnevno zagorčavaju život hiljadama građana i ostavljaju nepopravljivu štetu na okolinu. Ne treba da čekamo apokalipsu – već živimo u sred ekološke katastrofe.


Društveni pregled je nedeljni newsletter o klasnim odnosima i društvenoj dinamici u Srbiji i regionu.

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Obavesti me o
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
Scroll to Top