DRUŠTVENI PREGLED
13. mart 2021.
Usred rastućeg nezadovoljstva koje je dovelo radnike Fijata do generalnog štrajka, rukovodstvo italijanskog giganta auto industrije predlaže radnicima da odu u dobrovoljno izgnanstvo u Slovačku pod uslovima koji su još gori od onih koje sad imaju u Srbiji. Radnici su ujedinjeni u odbacivanju ovakvog „predloga”, koji između ostalog podrazumeva i da radnici sami pokrivaju hranu i smeštaj u Slovačkoj. Takođe ističu i dimenziju koju rukovodstvo Fijata pokušava da izbegne – Slovačka trenutno prednjači sa brojem zaraženih koronavirusom.
Iako je iz svog džepa plaćala doprinose, porodilja je na kraju dobila otkaz. Uprkos dovoljnim dokazima da je bila ucenjena da potpiše blanko sporazumni raskid ugovora, Apelacioni sud je odbio prvostepenu odluku Višeg suda po kojoj je nedvosmileno reč o diskriminaciji na radnom mestu, i vratio slučaj na početak. Ovo je samo još jedan u nizu primera da ruka ruku mije kada su u pitanju državne strukture i gazde, ujedinjeni protiv radnika.
U uslovima u kojima se većina poslova sada radi od kuće, a škole i vrtići ne rade regularno, veliki deo tereta kućnih poslova i brige o deci pada na žene. Kućni poslovi se u društvu retko tretiraju kao rad, pa su zbog toga maltene nevidljivi za one koji ih ne obavljaju. Kada uzmemo u obzir i porast nezaposlenosti, kao i masovni prelazak na rad od kuće, na one koji obavljaju i kućne poslove, gomilanje obaveza počinje da ostavlja ozbiljne posledice na mentalno zdravlje. Istraživanje koje je sproveo „Centar za mame” pokazuje da se zabrinjavajuće veliki broj majki oseća usamljeno, depresivno i na ivici pucanja. Ova situacija im se čini bezizlaznom jer nemaju kome da se obrate za pomoć i podršku, a nemaju ni vremena za „rad na sebi” ili bilo koju aktivnost u kojoj bi uživale.
Turski građevinski radnici pokrenuli su štrajk i odbijaju da nastave sa izgradnjom luksuzne zgrade u ulici Džona Kenedija na Novom Beogradu zbog neisplaćenih nadnica. Četrdeset radnika već tri meseca nisu primili platu. Oni se nalaze u situaciji u kojoj ne mogu da šalju novac svojim porodicama, niti da se vrate kući. Turski poslodavac i srpski preduzimač u zvaničnom odgovoru novinarima nisu pokazali nikakvu nameru da nadoknade neisplaćene plate, dokazujući još jednom da kapital ne poznaje nacionalnost u svojoj diskriminaciji radničke klase.
Nazire se konačno uvođenje socijalnih karata nakon decenije praznih obećanja, ali se nezavisni stručnjaci slažu da je proces digitalizacije socijalne pomoći površno i formalno rešenje koje ništa ne rešava. Naprotiv – samo dodatno razotkriva cinizam državnih struktura u predstavljanju primalaca socijalne pomoći kao parazita koji zloupotrebljavaju novac građana. Birokratizacija i pooštravanje kriterijuma podobnosti za primanje socijalne pomoći, u zemlji koja vodi potpuno netransparentnu politiku prema najbogatijima u društvu, pokazuje da država nema nikakvu nameru da iskorenjuje siromaštvo, već da ga produbljuje, dok pere ruke od odgovornosti.
Mnoge firme izmišljaju nove načine eksploatacije i profitiraju na račun radnika koji su navodno sami sebi gazde, „samozaposleni”, „frilenseri”. Tako u Uberu vozači sami sebi obezbeđuju vozilo, ali kompanija određuje cenu vožnje i pravila ugovora. Na ovaj način kompanije zaobilaze zakonske obaveze prema zaposlenima, kao što su bolovanje, godišnji odmor i minimalna zarada, a zbog razjedinjenosti i nepostojanja odgovarajuće platforme, gotovo da je nemoguće organizovati se radi poboljšanja radnih uslova. Uprkos tome, dvoje zaposlenih u Uberu su uspeli da uz pomoć sindikata i aktivista pobede u sudskom sporu koji je trajao šest godina i na taj način se izbore da ih Uber tretira kao radnike, a ne kao preduzetnike. U praksi, ova pobeda podrazumeva minimalnu platu i plaćeni godišnji odmor. Samim tim odluka se odnosi i na sve ostale radnike Ubera (kojih je od 2016. do danas bilo 90 000), s tim što su radnici primorani da pojedinačno podnose tužbe protiv kompanije i na taj način ostvare svoje pravo.
Pandemija korona virusa i prateće restriktivne mere su se pokazale kao odličan poligon za sprovođenje autoritarne policijske kontrole. U Grčkoj već 9 meseci važi zabrana kretanja, gde bez zvanično podnešenog zahteva SMS porukom ne možete da napustite svoj dom. Tako se građani Grčke svakodnevno nalaze u situacijama kao što je ova pre par dana, kada je policija napisala kaznu od 300 evra i pretila privođenjem porodici koja je sedela na klupi, a u SMS poruci su kao razlog izlaska napolje naveli rekreaciju. Pošto su panduri vređali porodicu i dvoje osmogodišnje dece je počelo da plače, grupa mladih se umešala. Na to je policija reagovala prebijanjem jednog od okupljenih ljudi, što je pokrenulo lavinu aktuelnih protesta u Atini.
Iako HRT, kao i RTS, važi za javni servis, obe televizije su zapravo stranački mediji finansirani javnom pretplatom. Zato svaki novinar koji se nekom temom bavi na kritički način rizikuje da izgubi posao. Tako je Hrvoje Zovko, novinar HRT-a, saznao preko novinara Slobodne Dalmacije da je ponovo otpušten zbog optužbe da je verbalno zlostavljao koleginicu. Sve ukazuje na to da je ovo nameštaljka, jer postoje dvostruki kriterijumi prema zaposlenima – kada je jedna novinarka optužila Stipeta Mislića, zaposlenog u upravi HRT-a, za seksualno zlostavljanje, direktor je, nakon razgovora sa Mislićem, sam odbacio optužbe kao neosnovane.
Čak 270 miliona ljudi na svetu se ove godine suočava sa krizom gladi. Broj onih koji nemaju šta da jedu porastao je značajno tokom 2020. godine, zbog pandemije i ratova. Nažalost, deluje kao da će ove godine biti duplo gore. U mnogim zemljama kao što su Burkina Faso, Južni Sudan, Afganistan itd. ljudi već masovno gladuju i čak oko 150 000 ljudi bi moglo da umre od neuhranjenosti. Ne iznenađuje što su najviše pogođene zemlje opustošene kolonijalizmom, a kasnije dokrajčene eksploatacijom resursa i radne snage kroz kapitalizam ili „mirovne” intervencije. Paradoksalno je što u ovako tehnološki naprednom i resursima bogatom drušvu toliko ljudi nema da jede, ali to nije slučajno – dokle god je bogatstvo nejednako raspoređeno oni koji ga imaju će uvek težiti da ga uvećaju na račun onih koji ga nemaju, pritom se praveći da su iznenađeni i pogođeni tom tragedijom.
Čačak je ponovo bio najzagađeniji grad u Srbiji, a konkurencija je ozbiljna. Kvalitet vazduha u Srbiji je katastrofalan, pa se građani već mesecima angažuju na razne načine kako bi skrenuli pažnju na ovu temu. Osim vazduha u Srbiji se godinama uništavaju i reke, a trenutno je na udaru reka Pek u koju Zidjin ispušta bakar.
