U Sudanu od 2023. besni krvavi građanski rat između zvanične državne vlasti i paravojne formacije Rapid Support Forces (RSF), sastavljene mahom od pripadnika nekadašnje Džandžavid milicije, odgovorne za genocid u Darfuru, nad 200,000-400,000 civila početkom 2000-tih godina.
RSF je nedavno osvojio grad El-Fašir na zapadu Sudana i počinio niz masakara nad lokalnim stanovništvom.
Klasna solidarnost prenosi saopštenje sudanske anarhističke grupe o situaciji u zemlji. Smatramo da patnja radnog naroda Sudana koji se našao u jeku još jednog paklenog kapitalističkog sukoba militantnih interesnih grupa ne sme da prođe neopaženo.
U nastavku je apel za podršku, nastao od strane sudanskih anarhista nakon pada grada El-Fašira i masakra nad njegovim stanovnicima od strane Džandžavida.
Naši revolucionarni saborci širom sveta, pratili ste šta se dogodilo u El-Faširu i videli ste vesti na platformama grupa koje prate revoluciju u Sudanu, ali želimo da sa vama podelimo sledeće.
Najpre, prisećajući se naših drugova koji su se borili u El-Faširu i Kartumu i ponosno nosili zastavu naše grupe: iako mi načelno odbacujemo ideju naoružavanja, jer znamo da naoružavanje bilo koje zaraćene strane samo služi interesima imperijalizma, naši poginuli drugovi nisu imali drugu opciju osim da uzmu oružje da bi odbranili sebe i svoje porodice.
Nisu pripadali nijednoj vojnoj frakciji pre izbijanja rata, ali kada je El-Fašir bio opkoljen i kada su Džandžavidi napali grad, nisu imali drugi izbor osim da se brane. Borili su se rame uz rame sa Narodnim snagama za samoodbranu, koje su nastavile otpor čak i nakon što se komanda 6. divizije regularne vojske (Sudanske oružane snage, SAF) povukla.
Veza sa našim drugovima prekinuta je 9. septembra 2025, ali smo od njihovih porodica, koje su uspele da pobegnu u velika izbeglička naselja, saznali da su poginuli braneći svoje živote. Branili su svoje pravo na život, slobodu i dostojanstvo.
Najmanje što možemo da uradimo jeste da se postaramo za njihove porodice, sa kojima smo u stalnom kontaktu. Oni spavaju na zemlji, izloženi žarkom suncu danju i oštroj hladnoći noću. Pate od teške neuhranjenosti i nedostatka bilo kakve adekvatne medicinske nege. Radimo sve što je u našoj moći da dođemo do njih i pružimo podršku u čast naših palih drugova.
Drug „Kahraba“ je govorio da mrzi kalašnjikov, ali još više mrzi da mu se sloboda oduzme i dostojanstvo pogazi. Treba naglasiti da su drugovi poginuli u različitim trenucima nakon prekida komunikacije, ali zbog opkoljenosti grada i totalnog prekida veza nismo mogli da saznamo više detalja. Plašimo se odmazdi Džandžavida prema njihovim porodicama koje su još uvek u područjima pod njihovom kontrolom. Ograničićemo se na njihova imena, koja će zauvek ostati u našim srcima i u istoriji oslobodilačkog pokreta.
Želimo da vas obavestimo da se naši preostali drugovi nalaze u oblastima daleko od trenutnih borbi, ali još uvek ima saboraca u Sudanu koji nisu napustili zemlju i koji i dalje prenose glas naše grupe ostatku sveta. U Sudanu, međutim, nema bezbednog mesta, zemlja stoji na ivici građanskog rata nalik onom u Ruandi. I država i Džandžavidi mobilizuju hiljade ljudi za novu konfrontaciju. Ako se rat ne zaustavi, sledi humanitarna katastrofa u kojoj strahujemo da bi milioni nevinih mogli da izgube živote.
O, drugovi sa puteva oslobođenja, o revolucionari čitavog sveta. Direktna borba protiv vlasti ima visoku cenu: naše živote i naše slobode. Naši drugovi u Sudanu izabrali su da ne ćute, takva je priroda revolucionara.
Želimo mir, pozivamo na mir i na odbacivanje rata, a pred našim očima se ispoljavaju najstrašniji oblici rasističke vlasti, imperijalne dominacije i međunarodne kompeticije preko leđa naroda. Jedan od naših poznatih slogana glasi: „Oružje je ideja, a ideja je oružje“, ili je uperiš u svog dželata, ili umreš noseći je u sebi. Zato živimo slobodno ili umiremo kao revolucionari.
Zato vas pozivamo da proširite kampanje solidarnosti širom sveta: naši drugovi imaju pravo na našu podršku, njihova odbrana El-Fašira je odbrana svih revolucionara.
Nakon pada El-Fašira, Sudan se suočava ili sa podelom na dve vojne diktature, ili sa građanskim ratom i rekom krvi.
Napomena 1: Kada anarhisti iz Sudana pominju revoluciju, misle na masovne narodne proteste koji su doveli do pada diktature Omara Al-Bašira koji je vladao zemljom skoro tri decenije. Više o tome pročitajte u intervjuu sa sudanskim anarhistima koji smo preveli pre nekoliko godina.
Napomena 2: Klasna solidarnost ne podržava učestvovanje u kapitalističkim ratnim sukobima, ali razumemo poziciju sudanskih drugova koji su braneći sebe i svoje porodice podigli oružje protiv Džandžavid milicije.
