Klasna solidarnost vas poziva na protest koji organizuju drugovi i drugarice iz “Združene akcije krov nad glavom” protiv državnog nasilja nad romskim porodicama na Dorćolu.
Gradska uprava Beograda i Opština Stari grad su juče uz pomoć policije i teške mehanizacije, uključujući bagere, nasilno i ilegalno iselile četiri romske porodice iz njihovih jedinih domova na donjem Dorćolu. Jedini “zločin” ovih porodica koje generacijama žive u Dunavskoj ulici je bio taj što su se njihovi domovi našli na teritoriji predviđenoj za izgradnju takozvanog Linijskog parka. Ovaj park se vodi kao “projekat od javnog značaja”, a očigledno da za državu i investitore, domovi porodica koje tu žive nisu ni od kakvog značaja.
U decembru prošle godine je već dolazila grupa neidentifikovanih muškaraca koja se ugroženim porodicama samo predstavila kao “inspekcija”, bez ikakvog legitimisanja i daljih objašnjenja, što znači da bi to mogao da bude bilo ko, pa i grupa batinaša angažovana da preti. Tom prilikom je romskim porodicama u Dunavskoj rečeno da moraju da se odsele odatle, bez ikakvog daljeg obrazloženja i bez ikakvog zvaničnog kontakta državnih institucija.
U slučajevima projekata od javnog značaja, kada neko živi na teritoriji predviđenoj za gradnju, država je u obavezi da obezbedni alternativni smeštaj ugroženima. Zakon o stanovanju (čl. 78-87) predviđa da, ukoliko se ruši dom zbog “investicije od javnog značaja” svi ugroženi ljudi moraju biti skućeni od strane države i niko ne može ostati bez jedinog krova nad glavom.
Međutim, jedno je šta piše u nekom zakonu a drugo šta političari i kapitalisti sprovode u praksi. Porodice iz Dunavske ulice su na silu izbačene bez ikakve pravne osnove, njihovi domovi su srušeni, a kao zamenu su dobili nekakve kontejnere u Resniku.
Znate one kontejnere za privremene objekte, kancelarije i spavaonice koje se koriste na gradilištima? To su “obezbedili” romskim porodicama koje sada nemaju drugog izbora. Ceo postupak države u ovom slučaju je duboko rasistički, pokazujući u praksi kako državni aparat decenijama funkcioniše na isti način, tretirajući Rome kao da nisu ljudi i da je sasvim u redu prisiliti ih da žive u građevinskim kontejnerima.
Ne smemo da ćutimo kada se ovakva nepravda, bahatost i nasilje dešavaju oko nas, jer je ovo primer kako se država i kapitalisti ponašaju kada ne moraju da nose masku prividnog poštovanja sopstvenih zakona. Ovo što se desilo romskim porodicama na Dorćolu je ogoljeno, fašističko jezgro državnog sistema neoliberalnog kapitalizma, koje ostaje isto čak i kada se vlasti menjaju.
Setimo se kako je 2009. dok je gradonačelnik Beograda bio Dragan Đilas, za vreme izgradnje naselja Belvil uoči Univerzijade u Beogradu, policija prvo ogradila romsko naselje u blizini bodljikavom žicom kao u nacističkom koncentracionom logoru, a na kraju i nasilno iselila Rome. Iako deklarativno na suprotnim stranama, i Đilas i Vučić samo predstavljaju istu rasističku srž kapitalističkog sistema u kojoj je jedino bitan interes bogatih, dok je radnička klasa, a posebno njeni najsiromašniji delovi, tretirana kao potrošna roba.
Zato vas pozivamo na protest protiv državnog nasilja nad romskim porodicama sa Dorćola u četvrtak, 12. februara, u 17 časova kod Dunavske 1, između Dunavske ulice i okretnice autobusa Eko 2, kako bismo zajedno poslali poruku solidarnosti i podrške ugroženim porodicama.
