Država i kapitalisti će uvek pokušavati da sprovedu u delo svoje planove a na nama, radničkoj klasi je da se branimo od nasilja kao što su investitorski urbanizam i džentrifikacija, koji su po pravilu usmereni isključivo na sticanje profita.
Organizovanje zbora u lokalnoj zajednici povodom investitorske bahatosti, kao što je širenje Beograda na vodi, ili drugig lokalnog investitorskog projekta je dobar korak ka samoorganizovanju.
Sada već u mnogim gradovima i opštinama postoje lokalne inicijative za narodne zborove i one predstavljaju kvalitetnu platformu da o ovim problemima diskutuju ljudi koji su direktno ugroženi.
Ukoliko interesovanje za borbu protiv određenog projekta džentrifikacije premašuje granice lokalnog zbora, preporučljivo je organizovati zbor koji se bavi samo tom temom. Na primer “Zbor za odbranu Terazijske terase”, u koji će moći da se uključe apsolutno svi ljudi koji žele da doprinesu borbi, nevezano odakle su.
Narodni zbor ima mogućnost da nakon diskusije izglasa osnivanje radnih grupa koje bi se bavile detaljnim informisanjem o slučaju protiv kog se građani bore, kao i samom organizacijom otpora.
Radne grupe su srž infrastrukture direktno-demokratskog otpora. One imaju mandat da sprovode odluke zbora, tačno onako kako su izglasane. Nemaju mogućnost da donose odluke, ali mogu da formulišu predloge akcija, organizaciju, i druge aktivnosti koje onda zbor mora da odobri pre sprovođenja u delo.
Klasna solidarnost je pripremila detaljan tekst sa uputstvom za organizovanje narodnih zborova, u kojem je opisano vođenje zborova i osnivanje radnih grupa u odeljku za Samoorganizovanje na našem sajtu.
Da bismo pobedili kapitalističke kriminalce koji sebe nazivaju investitorima moramo da delujemo ujedinjeni. Oni vrlo često imaju zakon na svojoj strani, zakon koji je ponekad baš za njih i napisan, i imaju uredne dozvole za rušenje i gradnju za koje ne znamo kako su izdate, ali ni ne treba da nas zanima. To što oni možda imaju zakonsku dozvolu za nešto nije argument da im se dopusti uništenje komšiluka u kojima živimo.
Da, narodni zborovi nemaju nikakav obavezujući zakonski karakter – ali oni jesu legitimno sredstvo borbe. Ako država i kapital deluju protiv interesa radničke klase onda moramo da se sami organizujemo i borimo za sopstvena prava.
Nijedno pravo u istoriji nije radničkoj klasi poklonjeno. Za osmočasovno radno vreme, pravo na rad, pravo na odmor i druga, danas podrazumevana prava, radnici i radnice su se krvavo borili tokom istorije a danas smo svedoci da čak i ta prava kapitalizam pokušava da nam oduzme.
Iako političari i investitori drže političku moć u svojim rukama, njih je malo a nas je mnogo.
Mi, radnici i radnice smo ogromna većina stanovništva koje pokreće ovaj svet. Ako se samoorganizujemo možemo da se izborimo protiv toga da nas izvršitelji, banke, i investitori proteruju iz naših domova kako bi gradili nova bogataška naselja zarad sticanja još više profita preko naših leđa.
