Ovih dana u javnost je izašla informacija da postoji snimak koji potvrđuje da su pre godinu dana pripadnici Interventne jedinice policije brutalno pretukli tada četrnaestogodišnjeg dečaka Vukašina, za šta su tada govorili da je neistina i da nije bilo nikakvog fizičkog kontakta. Ipak, ne samo što je bilo fizičkog kontakta, nego je bilo monstruoznog iživljavanja, a da im dečak nije ni dao povoda, iz čistog policijskog sadizma.
Dečak je prilikom prvog susreta sa policijom vozio trotinet i nosio torbu u svoju zgradu, da bi nakon što je iz zgrade izašao do prodavnice ponovo sreo isto policijsko vozilo iz kojeg su počeli da viču na njega i da ga jure uz izmišljeni izgovor da je sakrio torbu u kojoj može biti droga.
Dečak je instinktivno odmah krenuo da beži iako ništa nije uradio jer svi ljudi znaju svesno ili ne kakva je policija i da se uz nju svi najmanje osećamo bezbedno, koliko god državni ideološki aparati pokušavali da nas ubede u suprotno. Kad su ga uhvatili, prvo su ga šamarali, zatim odvukli sa vidljivog mesta na ulici i nastavili da ga žestoko tuku. Dečak je ostao sa ozbiljnim traumama i fizičkim simptomima na svako podsećanje na tu situaciju, poput povraćanja, dijareje i jakog straha na pomisao na policiju i već godinu dana je na psihijatrijskom lečenju od te traume.
Ono što je jasno i u ovoj situaciji i na šta smo svi navikli jeste da je policijsko iznuđivanje priznanja nekog dela toliko uobičajena praksa da to rade čak i deci. Ipak, to je protivzakonito i postoji kao zasebno krivično delo iznuđivanja iskaza. Ovo još jednom pokazuje da zakoni ne postoje da štite radni narod, nego isključivo vladajuću klasu.
Policija neće maltretirati pripadnike vladajuće klase, čije interese štiti, a i kad se desi neki izolovani slučaj toga, uz novac i skupe advokate vrlo lako će se izvući, za razliku od radnog naroda. Pripadnicima radničke klase će često dodatno izmisliti krivična dela poput napada na službeno lice i ostalog, čime će dodatno ljudima zagorčavati živote.
Mnogi bi se zapitali zašto policija tuče nekog dečaka za banalnu stvar koja čak ni ne ugrožava interese vladajuće klase. Razlog za to je upravo ono na čemu mi kao anarhisti i materijalisti insistiramo, a to je da pozicija u društvenoj strukturi određuje svest.
Policija je represivni aparat i glavni mehanizam njenog delovanja je nasilje radi sprovođenja interesa vladajuće klase. Takav posao stvara nasilnike, čak i ako pre toga nisu to bili, i oni će koristiti batinu u svakom trenutku kada mogu, da jasno svima daju do znanja “ko je gospodar” da nikome slučajno ne padne na pamet da ikad odbije poslušnost. Tuku ljude bez povoda da bi sprečili da se povod ikad dogodi.
Cela ova situacija još jednom pokazuje pravo lice policije i potvrđuje ono što smo pisali i u našem tekstu o represivnom aparatu, a to je da policija nikad neće štititi radnike, seljake, studente i ostale koji nisu na pozicijama moći, već uvek buržoaziju od radnog naroda.
I kad nas hapse i tuku dok protestujemo, to nisu neki izuzeci, ni “polićaciji”, već tada rade upravo ono zbog čega postoje.
Zato smrt policijskom fašizmu, sloboda radnom narodu!
